PAREDES ARTESANALES con “piedra seca” - Construcción tradicional - Oficios Perdidos - Documental

Pored kamenog svedočanstva koje su ostavili prvi doseljenici, krajolik Menorke obiluje i drugim skromnijim građevinama, koje su doseljenici podigli u novije vreme: To su zidovi i barake zidani „suvim kamenom“. Ali šta je suvi kamen? To je tehnika zidanja zidova od rastresitog kamena, bez grube obrade i bez upotrebe bilo kakvog maltera, koji vijuga čitavo ostrvo. Ovaj posao izvode zidovi, koji pokušavaju da uklope, jedan sa drugim, prirodne forme kamena. Tehnika suvog kamena je takođe korišćena u izgradnji mnogih pomoćnih objekata poljoprivrede: kasarni. Oni su promenljivih dimenzija i njihova unutrašnjost, namenjena kao privremeno sklonište za stoku, pokrivena je postupkom lažnog trezora. Neki tvrde da, uprkos maloj površini Menorke, na ostrvu ima više od 15.000 kilometara suhozida, koji su izgradili vešti zidari koji su još u 14. veku podizali zidove ovom tehnikom. Antonio Segui je jedan od onih menorkanskih zidova koji su tokom svog života izgradili stotine metara suhozida . „Hteo bih da napravim zid, a sada ćemo da skinemo zemlju i onda postavimo temelje tog zida. Obeležićemo to da između nas dvojice uklonimo zemlju koja je tu.“ Na potezu pijuka, Antonio, uz pomoć Perea, otvara jarak u kojem će biti postavljen temelj konstrukcije. „Pa, ​​ovo zavisi od toga gde se radi. Ovde će to biti oko 20 ili 25 cm. Ali ima mnogo mesta na Menorci koja imaju samo 10 ili 15, u zavisnosti od toga, jer ima mnogo mesta gde je stena na površini. zemlje. Ovde dajemo 20 ili 25." Pre nego što donese kamenje, Antonio radi ove pripremne radove. Nekada se kamenje koje se pojavljivalo na poljima gomilalo na obalama i kada je bilo potrebno za izgradnju, transportovano konjanicima. Suvi zid na Menorci ima tri osnovna cilja: sa jedne strane, da zaštiti vegetaciju i usevi protiv vetrova Dominanti koji prelaze ostrvo. Uklonite kamenje sa polja, olakšavajući obradu tla. I, podelom njiva na parcele, omogućiti rotaciono ispašu stoke, bolje iskorišćenje pašnjaka i stočne hrane . Prateći linije jarka, Antonio el Paredador postavlja, jedno po jedno, najveće kamenje koje će poslužiti kao temelj dela. Da bi svi slojevi kamena bili ravni, a posebno prvi, od čega će zavisiti sve sledeće, ovaj majstor baca konac na željenu visinu. "Konac se stavlja da se napravi prvi i drugi red, da se počne zid. I ništa više od konca do kraja, da se na kraju stavi konac da završi zid, od sitnog kamena. Od obloge, to je druga priča. A ovo se radi okom dobrog kubera." "Nekada se ovo na Menorci zvalo kozji rog, danas se kaže kljun, a nekada kozji rog. Najveći kamenčići su u podnožju i blago utonuli u zemlju. Antonio traži da svaki komad dobro stane u zemlju i sa ostatak kamenja, koristeći prednosti njihovog prirodnog oblika. „Ako postoji jedna tačka koja izlazi malo više od druge, onda se izbode čekićem. I ovde je počeo komad zida. Sada je potrebno dobro uklopiti kamenje, dobro potkovati, ispuniti zid... Kada se prvi slojevi sa obe strane zida dobro slegnu, počinje punjenje sitnim kamenčićima. Roditelj je preterano zainteresovan da ostave glavno kamenje dobro uklesano kako bi na njih stavio drugi kurs. „Ovo je, naravno, sada kada ima najviše posla za popunjavanje, jer je tada zid najširi. I dok idemo gore, zid se sužava.Rad je spor i trajaće nekoliko dana. Antonio i njegovi pomoćnici ne žure, jer žele da urade posao dostojan onih zidara koji su se do pre nekoliko decenija posvetili zidanju zidova tokom cele godine. „Kada sam bio mlad, imao sam 30 ili 40 godina na primer, pa, tri muškarca su radila 10 ili 12 metara dnevno. Antoniju visoke godine ne dozvoljavaju da pojača tempo rada kojim se mogao pohvaliti pre četrdeset godina. Uprkos tome, kamen po kamen, zid se ističe u pejzažu. U srednjim tokovima kamenje koje će ostati spolja, nazvano "kantonadas", je srednje veličine. Da bi dobro obavljao svoj posao, Antoniju je potreban samo trzaj ili "kozji rog" i mnogo veštine da bi uklopio neke kamenje sa drugim. Uže koje je služilo za održavanje nivoa u prvim jelima zamenilo je dobro roditeljsko oko. "Postoji kamenje za koje morate da nađete mesto, a ima i drugih za koje kada vidite zemlju, vidite mesto gde ćete ih postaviti." Visina koju je suvozid dostigao, dan za danom, primorao je Antonija da postavi malu skelu. Pre zatvaranja zida šeširom ili kapelom, majstor zida ponovo povlači konac da bi održao ujednačenu liniju na kraju. "Ovaj red ipak mora da izađe. Ako drugi izađe manje-više ništa se neće desiti, ali ovaj mora biti u redu." Danas je dan bio nešto hladniji i kišovitiji od prethodnih, ali ostalo je malo posla da se zid završi i bolje je da se nastavi. „Sada radim, stavljam pokrivače, u Menorkanu, i kažem stavi capell, odnosno šešir.“ Antonio zatvara zid pokrivačima, za koje, kao i za temelje, koristi najveće kamenje. “ A ovo je jedan od najtežih poslova koji postoji, jer manje-više moraju biti debeo. " "A sada ćemo staviti bravu, poslednju, ključ." Sada ostaje samo da se sitnim kamenčićima popuni prostor koji je bio između dva sloja poklopca. "Kod ovog je to готов. Postoje 3 ili 4 kapije za postavljanje i gotov zid. Spreman za isporuku i spreman za preuzimanje." Antonio Seguí, uz pomoć Perea i Jaumea, završio je svoj poslednji rad na suvom kamenu. Na sreću, danas se na ostrvu Menorka ova tehnika gradnje održava zahvaljujući volji njegovih stanovnika. osećaj oporavka i uvažavanja bogatog kulturnog nasleđa nasleđenog od predaka.